Преглед
- Лекција је сачињена од неког броја страница и опционо табела грана.
- Страница садржи неки садржај и природно завршава са питањем. Стога назив Страница Питања.
- За Есејна Питања не постоји одговор, само резултат, повратне информације и скок на страницу.
- Сваки одговор може имати кратак текст који је приказан ако је одговор изабран. Овај кратак текст се назива одзив.
- Такође, сваком питању је придружен скок. Скок може бити релативан - ова страница, следећа страница - или апсолутан - означавајући било коју од страница у лекцији или завршетак лекције.
- По подразумеваним вредностима, први одговор скаче на следећу страницу у лекцији. Потоњи одговори скачу на исту страницу. То јест, студенту је поново приказана иста страница лекције уколико није изабрао први одговор. Уколико сте креирали грозд са крајем грозда, и питање је унутар њега, можете такође скочити и ка Невиђеном Питању унутар грозда. Ова могућност неће бити приказана уколико нисте у грозду. Скуп питања можете у било ком тренутку обухватити гроздом и крајем грозда.
- Следећа страница је одређена логичким редоследом лекције. То је редослед страница како га види наставник. Овај редослед се може изменити померањем страница унутар лекције.
- Лекција такође поседује и навигациони редослед. Ово је редослед страница како их виде студенти. Установљен је скоковима одређеним за појединачне одговоре и може се увелико разликовати од логичког редоследа. (Иако скоковима нису измењене њихове подразумеване вредности ова два редоследа су веома повезана.) Наставник има могућност да провери навигациони редослед.
- Када су приказани студентима, одговори су углавном измешани. То јест, први одговор са наставникове стране гледишта не мора обавезно бити и први одговор у листи приказаној студентима. (Даље, сваки пут када је исти скуп одговора приказан они ће се вероватно појавити у другом редоследу.) Изузетак су скупови одговора за питања код којих се типови поклапају, ту су одговори приказани у истом редоследу како их је наставник унео.
- Број одговора може варирати од странице до странице. На пример, дозвољено је да неке странице завршавају тачно/нетачно питањима док друге имају питања са једним тачним одговором и три, назовимо их тако, сметала.
- Могуће је поставити страницу без иједног одговора. Студентима се приказује Настави веза уместо скупа измешаних одговора.
- Уколико је прилагођено бодовање искључено: у сврху оцењивања лекција, тачни одговори су они који
скачу на страницу која је ниже у логичком редоследу него тренутна страница.
Нетачни одговори су они који или скачу на исту страницу или на страницу
више у логичком редоследу него тренутна страница. Стога, ако скокови нису измењени,
први одговор је тачан одговор а остали одговори су погрешни одговори.
Уколико је прилагођено бодовање укључено: рангирање одговора је одређено вредношћу одговора у поенима, укупни зарађени поени служе као део укупне вредности лекције у поенима, и иду до 100%. - Питања која могу имати више од једног тачног одговора. На пример, ако два одговора скачу на следећу страну онда се било који од њих узима за тачан. (Иако је иста циљна страница приказана студентима, одзиви приказани на путу до те странице могу бити различити за та два одговора.)
- Са наставниковог гледишта лекције исправни одговори имају подвучене Називе Одговора.
- Табеле Грана су једноставно странице које имају скуп веза ка другим страницама у лекцији. Обично лекција почиње са табелом грана која служи као Садржај.
- Свака веза у табели грана има две компоненте, опис и наслов странице ка којој води.
- Табела грана ефективно дели лекцију у одређени број грана (или секција). Свака грана може садржати неки број страница (које су вероватно везане за исту тему). Крај гране је обично означен страницом Крај Гране. То је посебна страница која, по подразумеваном, враћа студента натраг ка претходној табели грана. ("Повратни" скок у страници Крај Гране се може изменити, уколико је потребно, вршењем измене у самој страници.)
- У лекцији може постојати више него једна табела грана. На пример, лекција би се могла згодно уредити тако да специјалистички поени буду подгране у оквиру грана главне теме.
- Важно је дати студентима начин да заврше лекцију. Ово се може постићи укључивањем везе "Крај Лекције" у главној грани табеле. Та веза скаче ка (имагинарној) страници Крај Лекције. Друга опција је да последњу грану у лекцији (овде се "последња" користи у смислу логичког редоследа) једноставно настави ка крају лекције, тј. да не буде прекинута страницом Крај Гране.
- Уколико је прилагођено рангирање искључено, када лекција садржи једну или више табеле грана препоручено је
подесити параметар "Минимали број Питања" на неку разумну вредност.
То ће поставити доњу границу на број страница које се виде када се израчунава оцена.
Без овог параметра студент може посетити једну грану у лекцији, одговорити тачно на сва питања
и напустити лекцију уз максималну оцену.
Уколико је прилагођено рангирање укључено, студенти се оцењују на основу броја поена које су зарадили, у виду процента укупног броја поента лекције. - Даље, ако је прилагођено рангирање искључено, када постоји табела грана студент има прилику да
поново посети исту грану више од једног пута. Ипак, оцена се рачуна само за јединствена
питања на која је дат одговор. Стога учестало одговарање на исти скуп питања не повећава оцену.
(У ствари је обрнут случај, то умањује оцену јер се број посећених страница третира као деноминатор
ако се у рачунању оцене узимају у обзир и понављања.) Да би пружили студентима прави увид
у њихов напредак у лекцији, приказују им се детаљи о броју питања на која су одговорили тачно,
броју посећених страница, и њихову тренутну оцену на свакој грани странице
Када је прилагођено рангирање укључено, студент може поново посетити питање уколико му навигациона путања то дозвољава, и поново зарадити поен(е) за то питање, уколико је број покушаја већи од 1. Да би спречили ово, подесите број покушаја на 1. - До завршетка лекције се стиже или експлицитно скачући на ту локацију или скачући на следећу страницу са последње (логички) странице лекције. Када је прилагођено рангирање искључено, када се досегне завршетак лекције, студент добија "Честитамо!" поруку и приказује му се његова оцена. Оцена се израчунава по формули (број тачно одговорених питања / број посећених страница) * оцена лекције. Када је прилагођено рангирање укључено, оцена представља проценат % укупних поена (нпр. 3 поена зарађених на лекцији вредној 3 поента = 100% од 3 поена).
- Уколико завршетак лекције није досегнут а студент једноставно напусти лекцију, када јој се поново врати студенту се даје на избор да или почне испочетка или да настави лекцију тамо где су дали последњи тачан одговор.
- За лекцију која дозвољава понављања, наставник има избор коришћења најбоље оцене или просека оцена као "финалне" оцене. Та оцена се приказује на страници Оцене, на пример.
- Странице у гроздовима: грозд представља скуп питања од којих се случајним одабиром може изабрати једно или више. Гроздови би се требали завршавати страницом Крај Грозда зарад најбољих резултата (у другим случајевима студенти третирају страницу Крај Лекције као страницу Крај Грозда). Питања у оквиру грозда се одабирају случајним принципом тако што изабирамо "Случајно Питање унутар Грозда" као скок. Питања у оквиру грозда могу имати везу или ка страници Крај Грозда као излаз из грозда, или везу као до сада непрегледаном питању унутар грозда, или везу као било којој другој страници у лекцији. Ово такође омогућава креирање сценарија са случајно одабраним елементом користећи модул лекција.
Индекс свих датотека помоћи
Прикажи ову помоћ на језику: English