Анализа питања

Ова табела приказује обрађене податке тестана на начин погодан за анализу и процену the performance сваког питања for the function of assessment. Коришћени статистички параметри су израчунати како је то објашњено у класичној теорији тестирања (ref. 1)

Индекс лакоће (% Тачних)

Овај индекс показује колико су питања лака односно тешка за испитанике. Рачуна се као:
FI = (X_average) / X_max
где је X_average средња вредност поена које су добили сви испитаници дајући одговар на питање,
а X_max је максималан број поена који могао бити постигнут за за то питање.
Уколико је могуће питања дистрибуирти дихотомно на категорије тачно / нетачно, овај параметар одговара проценту корисника који су дали тачан одговор на питање.

Стандардна Девијација (SD)

Овај параметар мери расподелу одговора у популацији испитаника. Ако свих корисници имају исти одговор, онда је SD=0. SD се израчунава као статистичка стандардна девијација за узорак појединачних резултата(постигнуто/максимално) за свако конкретно питање.

Индекс дискриминативности(DI)

Овај индекс представња груби индикатор постигнућа по сваком питању како би се раздвојили proficient vs. less-proficient users. Индекс се израчунава тако што се прво сви испитаници деле у три групе према укупном броју поена на тесту. Потом се израчунава просечан број освојених поена на сваком питање за трећину испитаника који су имали најбољи резултат на тесту односно трећину са најлошијим резултатом. Математички гледано једнначина гласи:
DI = (X_top - X_bottom)/ N
где је X_top збир појединачних поена (постигнуто/максимално) који на том питању добила трећина испитаника са највишом оценом на читавом тесту (тј. број тачних одговорау тој групи),
а X_bottom) је аналогно збир поена трећине испитаника са најнижим резултатом на тесту.

Овај параметар може имати вредност измеђ +1 и -1. Уколико индекс има вредност испод 0.0 то значи да је више слабијих ученика дало тачан одговор на конкретно питање од оних који су имали најбољи резултат на тесту. Таква питања би требало одбацити као непоуздана. У ствари, оваква питања смањују тачност свеукупног резултата теста.

Коефицијент дискриминативности (DC)

Ово је још једaн парамаетар моћи питања да раздвоји добре од лоших ученика.
Коефицијент дискриминације је корелациони коефицијент између резулатата на питању и резултата на читавом тесту. Израчунав се као:
DC = Sum(xy)/ (N * s_x * s_y)
где је Sum(xy) збир производа девијација за резултате на питању и свекупног резултат на тесту,
N је број одговора који су корисници дали на то питање
s_x је стандардна девијација делимичног скора за то питање а,
s_y је стандардна девијација резултата теста у целини.

И овај параметар може имати вредност између +1 и -1. Позитивне вредности указују на питања која издвајају добре ученике, док негативне означавају питања на које су више тачних одговора дали они са најнижим оценама. Питања са негативним коефицијентом дискриминативности are answered incorrectly by the seasoned learners и на тај начин она су уствари казна за најбоље ученике. Ова питања би требало избегавати.
Предност коефицијента дискриминативности у односу на индекс дискриминативности је у томе што коефицијент користи информације из целокупне популације испитаника, а не само из горње и доње трећине. Према томе, овај параметар може бити сензитивнији за детектовање карактеристика питања.